Zadruge igraju sve važniju ulogu u evropskoj ekonomiji. Podaci pokazuju da postoji oko 160 000 zadruga u vlasništvu 123 miliona članova koji zapošljavaju 5, 4 miliona ljudi-uključujući oko 50 000 zadružnih preduzeća u industrijskom i uslužnom sektoru koji zapošljava 1, 4 miliona ljudi, pa zadruge u proseku doprinose približno sa 5 % BDP svake države članice.[1]
Socijalne inovacije definišu se kao nove ideje (proizvodi, usluge i modeli) koji istodobno rešavaju društvene izazove, zadovoljavaju socijalne potrebe i stvaraju nove socijalne odnose među skupinama društva.
Situacija u Republici Srpskoj u pogledu broja i efikasnosti zadruga nije obećavajuća. Od ukupno 351 zadruge u Republici Srpskoj, potpuno je neaktivno 216 zadruga koje su u procesu stačaja i likvidacije. Aktivno je samo 87 zadruga, a od 2009. Godine osnovano je 48 novih zadruga. Svaka druga zadruga posluje sa gubitkom i sa zanemarljivim brojem članova ostvaruje ostvaruje neznatno učešće u ukupnoj poljoprivrdnoj proizvodnji. U većini ovih zadruga očigledno da je zatajio ljudski faktor. Osim subjektivnih slabosti zadruga i nedovoljnog znanja o upravljanju, problem je i u nedovoljnoj finansijskoj podršci države i reafirmisanju izvornog zadrugarsva, kao i neravnopravnim uslovima poslovanja.[2]
U tom cilju Grad Prijedor u saradnji sa Agencijom za ekonomski razvoj grada Prijedora je pružio podršku inicijativi voćara prilikom osnivanja zadruge voćara „Kooperativa Prijedor“ vodeći se ključnim problemima koje su imale zadruge u Republici Srpskoj koje nisu posvećivale dovoljno pažnje pitanjima liderstva i ljudskog kapitala.
Glavni koncept razvoja se bazira na triple helix pristupu koji podrazumeva jasno definisan osnos i interakciju različitih tipova organizacija i kompetencija.